Ana səhifə

Plodne tridesete


Yüklə 11.93 Kb.
tarix15.06.2016
ölçüsü11.93 Kb.
Prilog istoriji srpske fotografije

Plodne tridesete



Krajem dvadesetih godina srpski fotografi su se, najzad, udru`ili, prvi put zajedni~ki proslavili zanatsku slavu i pokrenuli svoj strukovni list.
Iako su prve inicijative za udru`ivawe potekle 1901, sve do kraja dvadesetih godina srpski fotografi bili su izvan esnafskih i, docnije, zanatskih komora. Fotografski zanat smatran je nekom vrstom slobodne delatnosti kojom se svako mogao baviti na sopstveni poslovni rizik, bez esnafske za{tite. Tek sredinom te decenije fotografi su uspeli da izbore svoja prava i oforme udru`ewe. Zatim su istu akciju proveli i me|u ostalim jugoslovenskim fotografima (Vojvo|ani, Hrvati, Slovenci, a Bosanci se raspituju kako ti isto da urade!). Savezno udru`ewe nije bilo dugog veka (trajalo je nepunu deceniju?), ali je bar pokazalo svoju korisnost ‡ podstaklo je fotografski `ivot ne samo na strukovnom ve} i na socijalnom planu.

Prvi uspe{an rezultat udru`ivawa (ukoliko se deseto~asovno radno vreme mo`e smatrati uspehom) bilo je dono{ewe odluke Ministarstva socijalne politike (od 25. jula 1928) da "fotografske radwe ne smeju biti otvorene pre pet sati ujutro ni posle osam sati uve~e, u zimskom periodu, i pre {est ujutro odnosno sedam uve~e u letwem. Radno vreme za pomo}no osobqe je 10 sati dnevno.".


Fotograf i poslanik


Najve}e zasluge za okupqawe srpskih fotografa imao je Du{an M. @ivojinovi}, sin tako|e fotografa Mojsila @ivojinovi}a [ap~anina. (Mojsilo je bio privremeni [ap~anin, ina~e Po`arevqanin ~ije su imawe poverioci "izneli na dobo{". Ostao je poznat u istoriji srpske fotografije kao zagovornik prvog snimawa "srpskih(h) razvalina, manastira i drugih ostataka pro{losti", 1863, za koje (snimawe) tada{we resorno ministarstvo, kome se (Mojsilo) obratio za pomo}, nije imalo sluha, pa je ovaj docnije odustao). Sin Du{an, preduzimqiv na oca, bio je veoma zainteresovan da preko fotografske struke i sam prosperira, pa je 1931. uspeo da bude izabran za narodnog poslanika za srez Po`areva~ki. Nije napu{tao fotografski zanat, a kao poslanik bio je sve mawe u Po`arevcu a sve vi{e u Beogradu, gde je u me|uvremenu (pre toga, jo{ po~etkom dvadesetih godina) osnovao Srpsko a zatim i Savezno udru`ewe fotografa (najpre u Poenkarevoj, a ne{to docnije u palati "Kosovo", Kosovska 11). Osim (kao organizator..., i) po vaqanoj portretnoj fotografiji, koja se i danas sre}e u muzejima po Srbiji i porodi~nim albumima i (okreni redosled: po porodi~nim albumima i muzejima po Srbiji), Du{an M. @ivojinovi} ostaje zapam}en i po beskompromisnom stavu i o{trom jeziku: na godi{wem sastanku fotografa u Zagrebu, 1931, kritikovao je hrvatsku delegaciju zbog neaktivnosti (wihovog udru`ewa) u savezu, posle ~ega je do{lo do raskida veza izme|u dva "bratska" udru`ewa, i po~etka kraja Saveza fotografa Kraqevine Jugoslavije.

Da je fotografija (ipak) umetni~ki zanat, pokazali su srpski fotografi i izborom zanatske slave, opredequju}i se, kao i slikari, firmopisci, moleri i ostali {to rade "okom, rukom i kistom", za sv. Luku Evangelistu. Dokumenti otkrivaju da je 31. oktobra 1928. doma}in slave fotograf Milan Savi}, predao slavski kola~ fotografu Aran|elu Stankovi}u Baubinu iz Skopqa, doma}inu slave narede godine. Iste ve~eri prire|ena je (u jednoj beogradskoj sali) ve~era za 120 osoba: (zvanica): pored fotografa i ~lanova wihovih porodica, prisustvo je i predsednik beogradske zanatske komore, kao i predstavnici kroja~kog, {e{irxijskog i dimni~arskog udru`ewa. Za ve~erom se ~ulo vi{e zdravica, posle kojih je zapo~ela muzika i igranka, koja je trajala do ranog jutra. (zore?). Udru`ewe je tom prilikom dobilo i ve}i broj nov~nih priloga. Najvi{e je prilo`io predsednik beogradskog Udru`ewa fotografa Milan Savi} (100 dinara, a podmirio je i tro{kove slave).

Malo se zna da je Milan Savi} (bio) vrlo istaknuta li~nost srpske fotografije izme|u dva (svetska) rata. Po svemu sude}i bio je u~enik dvorskog fotografa Milana Jovanovi}a (docnije je samostalno vodio biv{i Jovanovi}ev ateqe na Obili}evom vencu ‡ danas su na pribli`no istom mestu zgrada Doma {tampe i "Beoizlog"). U~estvovao je kao ratni fotograf u Prvom svetskom ratu; posle rata je vodio (pomenuti) zajedni~ki ateqe sa M. Mer}epom (jednim iz porodice pionira avijacije istog prezimena), a docnije i samostalno. Ve} od sredine dvadesetih godina bio je jedan od bogatijih qudi u Beogradu, a kao uvoznik i trgovac fotografskom opremom i materijalom posedovao je i veliko stovari{te te robe u palati "Jadran" (danas kwi`ara do pozori{ta "Bo{ko Buha"). Jedan dokument bele`i da je zakupqivao sav reklamni prostor u listu "Fotograf", da onemogu}i konkurenciju. Ostaje zapam}en i kao izvrstan portretist beogradskog glumi{ta i tvorac prve panoramske fotografije Beograda.

Igranka do zore


I Aran|el Stankovi} Baubin, ni{ta mawe znameniti ratni fotograf iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, ostaje zapa`ena li~nost ~ije delo, kao i Savi}evo, istoriografija jedva da pomiwe. Ro|en u Ni{u 1879, u~io je fotografski zanat u Solunu, u ateqeu Franca Baubina, ~ije je prezime, u znak po{tovawa prema starom majstoru, dodao svom. Oko 1907, u vreme turske okupacije, otvorio je fotografski ateqe u Skopqu u kojem je radio do Prvog balkanskog rata. Oktobra 1912, imao je bioskop "Vardar". Iste godine na svoju molbu postavqen je za ratnog fotografa srpske vojske, a 1915. dobio je odobrewe da mo`e snimati i filmskom kamerom na boji{tu. Pored ratnih fotografija koje je objavqivao u "Ilustrovanom Malom `urnalu", ostvario je mnogobrojne gra|anske fotografije i portrete glumaca skopskog i ni{kog pozori{ta (Ana Dorjan (?) kao Ko{tana, oko 1920; Mica Dini}ka, oko 1922, i druge).

Krajem dvadesetih godina pokrenut je i stru~ni list, "Fotograf" u kome je, u svakom broju, glavna tema bila borba protiv fotografa-amatera. "Rezignirano gledamo mi fotografski majstori kako nam pred nosom oduzimaju kruh na{i parasiti ‡ nadriobrtnici (...) koji se nepravdom nazivaju amateri. Ima me|u wima oficira, u~iteqa, `andarma, sve{tenika i silan broj Rusa sviju struka". Udru`ewe fotografa se najzad "dosetilo" (kako) da eliminacijom amatera i sebi u~ini medve|u uslugu: zatra`eno je od Ministarstva vojske i mornarice da zabrani fotografisawe u kasarnama, jer "me|u wima (tj. fotografima-amaterima) ima antidr`avnih elemenata, tj. {pijuna". Ministarstvo je smesta sprovelo zabranu, koja je, razume se, pogodila i mnoge profesionalce.



Ve} narednog meseca, u rubrici "Dopisi uredni{tvu" protestvuje "jedan od sudbonosno pogo|enih", Raka Ruben, vlasnik foto-ateqea "Ela" iz Beograda (ateqe je bio na uglu Vasine i Laze Pa~ua ‡ danas je na tom mestu zadwa strana zagrade Narodnog muzeja). "Slu`io sam vojni rok u na{oj vojsci" ‡ pi{e Ruben ‡ "`iteq sam ovd. Op{tine, a i cela moja porodica je poznata kao patriotska (...) pa molim da se Udru`ewe zauzme kod nadle`nih kako bi se (opet) omogu}io rad po kasarnama". (Siromah Raka i ne zna da je ba{ Udruewe i zamesilo taj kola~). Fotografsko udru`ewe je neumoqivo, i cini~no savetuje "neka g. Ruben nagradu za svoj patriotizam zatra`i od qudi koji su za to nadle`ni". Sudbina je htela da Rahamim Raka Ruben (1903‡1950) od 1936. do 1950. sa izuzetkom ratnih godina, bude jedan od istaknutih foto-reportera "Politike".
Goran MALI]
Goran Mali}, Prilog istoriji srpske fotografije : Plodne tridesete : Krajem dvadesetih godina srpski fotografi su se, najzad, udru`ili, prvi put zajedni~ki proslavili zanatsku slavu i pokrenuli svoj strukovni list. Politika, 31. 12. 1998. Kultura, umetnost, nauka. Ilustr: ^ika Di{a pred Administarcijom "Politike".






Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©kagiz.org 2016
rəhbərliyinə müraciət