Ana səhifə

Ko su bili prvi filozofi? Kako se zvala škola koja su obrazovali?


Yüklə 15.7 Kb.
tarix14.06.2016
ölçüsü15.7 Kb.

Heraklit





  • Ko su bili prvi filozofi?

  • Kako se zvala škola koja su obrazovali?

  • Nabroj predmete problematike škole!

Heraklit (c. 535–c. 475 BCE), iz grada-države Efes, hronološki gledano mogao bi da pripada četvrtoj generaciji maloazijskih jonskih fizičara. Heraklit je napisao spis „O prirodi“, od kojeg su nam sačuvani neki fragmenti.


Put naviše i put naniže


U tom spisu Heraklit kaže: „Dušama je smrt vodom postati, vodi je smrt zemljom postati. Od zemlje postaje voda, a od vode duša“ (fr. 36).

  • Od kojeg je filozofa Heraklit mogao preuzeti ovo tvrđenje?

  • Šta stoji na mestu duše kod Anaksimena?

  • Sa kojim prirodnim fenomenima su povezani duša i duh, ako je suditi prema etimologiji imenica? (Sa vazduhom, i dahom.)

Prema Heraklitu, smrt duše nastupa zgušnjavanjem (hlađenjem). Smrt, prema tome, predstavlja preobražaj toplijeg i ređeg elementa u hladniji i gušći. U drugom delu citirane rečenice opisan je obrnut proces, proces nastajanja: od zemlje (razređivanjem i zagrevanjem) nastaje voda, a od vode, nastaje duša. Rađanje, prema tome, predstavlja preobražaj hladnijeg i gušćeg elementa u topliji i ređi.

Ovo tumačenje potvrđeno je sledećim Heraklitovim rečima: „Duše se isparavaju iz vlage“ (fr. 12). Uz to, Heraklit dodaje: „Suva duša je najmudrija“ (fr. 118).


  • Ako je suva duša najmudrija, koja duša nije najmudrija?

  • Kada je duša najmudrija? U vezi sa kojim elementom prirode stoji najveća mudrost duše?

Najviši oblik mudrosti, ali ujedno i najviši oblik života jeste čista „vatra“, a ima ga i u čoveku i u najvišim božanstvima (Zevsu, suncu).

Heraklit je suštinu prirodnog zbivanja,vidimo, prikazao kao smenu dva puta. Propadanje (umiranje) je silazni put, put naniže, od najvišeg stepena toplote i suvoće ka najvećoj hladnoći i gustini, tj. ka najvećoj nepokretnosti (tromosti). Nastajanje (rađanje) uzlazni je put, put naviše, od najvećeg stepena gustoće i hladnoće ka najvećem stepenu retkoće i toplote (pokretnosti). Suprotnosti toplo-hladno, retko-gustno su „gospodari“ rađanja i umiranja.

vatra najživlja

put naniže vazduh



(gašenje)

(paljenje)

voda put naviše

najtromija zemlja


Iz rečenog se jasno vidi da je Heraklit do kraja razradio i sistematizovao Anaksimenovu teoriju geneze. Ono originalno u Heraklitovom učenju može se uočiti u njegovom dodatku pomenutoj teoriji. Herakli, naime, kaže: „Put prema gore i prema dole – jedan isti put“. Šta to tačno znači?


Borba i harmonija suprotnosti


Kako bismo to bolje razumeli, navedimo još neke fragmente iz Heraklitovog spisa „O prirodi“. „Suprotnosti se udružuju i iz raznih tonova postaje najlepša harmonija, i sve biva borbom“. „I priroda teži za suprotnim, i od toga tvori sklad, ne od jednakog“. „Oni ne razumeju kako se ono što je u sebi suprotno, samo sa sobom slaže: to je harmonija koja teži ka protivnosti, kao kod luka i lire“ .
Luk se sastoji od strune i rama. Dok struna deluje na ram silom koja je usmerena prema centru strune, ram deluje na strunu silom koja je istog intenziteta, ali obrnutog smera. Luk, tako, predstavlja hramoniju, zato što su sile u ravnoteži, ali harmoniju koja teži suprotnosti, zato što sile deluju u suprotnim smerovima. Kada bi jedna od sila prevagnula, kada bi se narušila ta ravnoteža, ili bi pukla struna ili bi se slomio ram. Luka u tom slučaju ne bi ni bilo. Drugim rečima, luk postoji samo u ravnoteži (harmoniji) suprotstavljenih sila.
Heraklit svoja zapažanja o luku generalizuje - prema njemu, svako biće, svaki element i čitav kosmos možemo shvatiti kao "harmoniju koja teži ka protivnosti". Na osnovu rečenog, možemi izvesti sledeće zaključke:

  1. sve što jeste, svako biće jeste u samove sebi borba i harmonija suprotnosti. U svakome biću odigrava se ta borba i harmonija suprotnosti. Biće je mesto/prostor, kao i rezultat borbe i harmonije suprotnosti.

  2. biće postoji (jeste) samo po toj harmoniji i borbi suprotnosti. Kada ne bi bilo te harmonije i borbe ne bi bilo ni bića.

  3. biće biva (nastaje i nestaje, rađa se i umire) na osnovu te harmonije i borbe suprotnosti. Prema tome, dinamika pojedinog bića, pa i celokupan prirodni ciklizam, u poslednjoj liniji, svode se na borbu i harmoniju suprotnosti.

  4. „Rat je otac svih stvari“. „Sve nastaje borbom i po sudbini“. Bez rata i borba, svet se ne bi kretao, ne bi bilo nastajanje i nestajanja, te ne bi bilo mnoštva stvari.

Heraklit polazi, prema tome, od Anaksimenovog uvida da su suprotnosti ono što pokreće načelo. On međutim, objašnjava na osnovu čega suprotnosti mogu da igraju tu ulogu dinamičkog principa – na osnovu njihove borbe i jedinstva.


Panta rei


Baš zato što svaka stvar postoji samo kao borba i jedinstvo suprotnosti, svaka stvar se (kao i načelo kod Anaksimena) kreće, preobražava, menja itd. Heraklit na taj način otkriva neprekidnu (konstantnu) promenu i kretanje, neprekidno (konstantno) nastajanje i nestajanje (bivanje). Za Heraklita, stoga, sve varira, samo je varijacija konstantna – sve je relativno, apsolutno je samo to da je sve relativno. „Po Heraklitu nije moguće dva puta stupiti u istu reku“ (fr. 91). „Sunce nije samo svaki dan novo nego je uvek i iznova novo“.

Večna vatra i logos


Smena puta naviše i puta naniže dešava se, prema Heraklitu, na pravilan način. „Ovaj svet, za sva bića jedan te isti, niti je ko od bogova niti je ko od ljudi stvorio, nego je on uvek bio, jest i uvek će biti večno živa vatra koja se s merom pali i s merom gasi“ (fr. 30).

  • Šta je osnov, temelj svega što jeste?

  • Kako ovaj osnov menja svoja stanja, kako se preobražava?

  • Šta je paljenje vatra?

  • Šta je njeno gašenje?

  • U kakvoj su vezi pojedinačni elementi i bića sa preobražajima (preoblikovanjima) i promenama stanja (oblika) ove supstancije?

  • Izloži ulogu sudbine u Anaksimandrovom učenju!

Zašto Heraklit uzima vatru kao ono iz čega su se rodile sve stvari i od čega se sastoje sve stvari? Zato što je vatra najživlja, najpokretljivija. Štaviše, jedino vatra mora da se kreće (menja, preobražava) da bi postojala – vatra koja se ne kreće ne gori, pa prema tome ni ne postoji. Za razliku od nje, zemlja (čvrsto agregatno stanje) je statična, voda (tečnost) je pokretiljivija od zemlje, ali znamo za stajaće vode, vazduh je još pokretljivi (gas), ali i on može biti ustajao. Jedino vatra ne može da miruje. Prema tome, ako vatra predstavlja ono iz čega je sve nastalo i ono od čega se sve sastoji, ako vatra predstavlja suštinu svih stvari, onda sve stvari moraju stalno da se kreću i menjaju da bi postojale (statične stvari samo prividno miruju – mi danas znamo, to je otkrila savremena fizika, da materija i energija nikad ne miruju, da mikroskopski svet predstavlja pravo vrenje i komešanje subatomskih čestica).
Iza ove konstante i univerzalne promene stoji, međutim, neka logika. Sve što se menja menja se po nekoj logici, nekom zakonu, pravilu (smena dana i noći, godišnja doba itd.). Prema Heraklitu, posoji neki univerzalni zakon, zakon koji važi za kosmos kao celinu i za svaku stvar u kosmosu. Ono što Anaksimandar naziva sudbinom Heraklit naziva logosom. To je mera sa kojom se pali i gasi večna vatra.
Ovo načelo zakona i poretka prirodnog događanja, treba da bude načelo reda i zakona društvenog života ljudi. Zato Heraklit kaže kako „narod valja da se bori za svoj zakon kao za svoje zidove“.


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©kagiz.org 2016
rəhbərliyinə müraciət